We’re Restoring Confidence In The Railways

 

Превод текста:

Душан Гарибовић, генерални директор „Србија Карго“ а.д.

Враћамо поверење у железницу

За само шест месеци ново руководство „Србија Карга“, националног оператера у превозу робе железницом, успело је да смањи дуговања, повећа обим посла и оствари добре финансијске резултате и без поскупљења услуга. За ову и наредне године имају амбициозне планове.

За нас нема стриктног радног времена, слободних викенда и празника, јер настојимо да крај обнове саобраћајне инфраструктуре дочекамо са новим и модернизованим локомотивама, са ремонтованим вагонима и новим, подмлађеним кадром.

Обнова наше саобраћајне инфраструктуре знатно би повећала количину робе која се превози железницом. Шта би то донело вама, као најозбиљнијем оператеру у овом региону? Да ли се већ спремате за то?

Од обнове саобраћајне инфраструктуре корист би имали сви, имајући у виду да четрдесетак година није било озбиљних инфраструктурних пројеката, реконструкције, модернизације и да је просечна старост пруга у Србији 49 година. „Србија Карго“, као национални оператер, пружа сву могућу подршку колегама из „Инфраструктуре“ иако нам у овом тренутку ти инфраструктурни радови ометају редовну, дневну организацију превоза робе железницом. Захваљујући њиховом разумевању и ресорном министарству, нема тоталног „затвора саобраћаја“, већ се ради у такозваним прозорима, па ми у време када пруга није затворена успевамо да превеземо планирану количину робе.
„Србија Карго“ предузима важне и озбиљне кораке како би спремно дочекао нову инфраструктуру са потребним осовинским оптерећењем и оптималним обртним моментом возова. Управо смо, уз сагласност Европске банке за обнову и развој, успешно окончали преговоре са „Сименсом“ за куповину осам нових вишесистемских локомотива. Реч је о тендеру из 2010. године који до сада није реализован, а ми га завршавамо са скраћеним роком испоруке и знатним финансијским уступцима. Те локомотиве су спремне да возе и у Србији и у Хрватској, Мађарској, Аустрији, Немачкој и свим електро системима које опслужују те железничке инфраструктуре…. Трудимо се да уштедимо где год можемо и да остваримо приход где год можемо, тако да ћемо из споствених средстава ове године ремонтовати 1.100 теретних вагона. Ми јесмо државно предузеће, али нас држава не дотира ни са једним јединим динаром. Напротив, ми у буџет Републике Србије уплаћујемо 50 одсто годишње добити и настојимо да тај износ буде још већи.
Осим тога, водимо рачуна и о подмлађивању најважнијег кадра, тако да тренутно на обуци имамо 100, а до краја године ћемо примити још 70 техничара вуче који ће након годину дана бити произведени у машиновође.
Веома сам поносан на мој тим који је за само шест месеци постигао сјајне резултате, јер „Србија Карго“ водимо домаћински.

Да ли друмски превоз робе губи трку са железничким превозом због све већих задржавања и километарских колона камиона на царини?

Возови на границама никада не могу да се задржавају толико дуго колико могу камиони, нити камиони могу да превезу ту количину робе у том времену у ком може воз. Такође, сви ти шлепери, осим што загађују животну средину, уништавају путеве својом тежином, успоравају и угрожавају путнички саобраћај. Друмски превоз губи трку са железничким првенствено из ових разлога, а тек на крају због задржавања на границама. Некада је роба из Железаре Смедерево стопостотно превожена возовима, данас само 20 до 30 одсто, јер је у међувремену друмски превоз доживео експанзију. У току је обрнути процес, па се многе робе, као бисмо ми то рекли, са камиона враћају на вагон.
Железница мора, а „Србија Карго“ управо то чини, да има активну улогу на тржишту, да води комерцијалну политику и да чини све како би цена превоза била нижа или иста као у друмском превозу. У том случају би се сви одлучивали за железнички превоз јер возовима у истом временском периоду може да се превезе неупоредиво више робе него камионима.
Иако нам околности иду на руку, ми не чекамо да нам клијенти сами дођу, већ развијамо комерцијалну службу која активно нуди наше услуге привредним субјектима уз објашњење зашто је то за њих добро и шта добијају и они и привреда Србије.

Сви превозници, природно, настоје да повећају количину превезене робе, а Ви то радите без повећања цена. То је део ваше основне стратегије?

Изабрали смо тежи и изазовнији пут, да не дижемо цену превоза иако су неке железничке управе из окружења посегле за овом мером правдајући то инфлацијом и растом трошкова. Ми смо одлучили да повећамо обим превоза и да на тај начин надоместимо новац који бисмо добили повећањем цене. За то смо се одлучили због чињењице да су страни оператери удружени са приватним оператерима конкурентнији од нас. Они имају бољу стартну позицију од „Србија Карга“ који се носи са тешким наслеђем у виду броја запослених, колективних уговора, обавеза према коминтентима из времена јединствене Железнице Србије.
Прелиминарни резултати и пресек стања након три месеца показују да послујемо позитивно и да је обим превоза задовољавајућ, а у току су и преговори за превоз озбиљних количина робе. Све то показује да је наша одлука била исправна.
Мањамо процедуре, а настојимо и да мењамо однос људи према послу, тако да, на пример, више не сме да се деси да од стизања упита до нашег одговора прође пет дана, већ највише три сата. С тим у вези, до краја године ћемо завршити информациони систем САП, који ће комплетно објединити информационо пословање „Србија Карга“, а паралелно с тим радимо на одређеним ИТ решењима, набављамо нове рачунаре…

Успешно сарађујете са железничким управама из блиског окружења. Да ли је то прави пут за повећање удела железнице на транспортном тржишту?

Поученим искуствима националних оператера из окружења, који су се у условима слободног тржишта још пре десетак година борили са конкуренцијом која је, природно, покушавала да им преузме што већи део послова, ми смо успоставили интензивну сарадњу са колегама из бивших СРФЈ република, Бугарске и Мађарске. Схватили смо да зарад наших интереса, и појединачних и заједничких, морамо да успоставимо синергију, да договарамо активне, чак и дневне потезе како бисмо себи олакшали, а конкуренцији отежали пословање и како бисмо значајне количине робе пребацили са камиона на вагон.
И не само то… „Србија Карго“ са нашим Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и са колегама из Хрватске, Бугарске, Македоније и Мађарске чини све да смањимо задржавање возова и робе на границама. Настојимо да избегнемо двоструке процедуре, једну с једне, а другу с друге стране границе, да уведемо заједничке станице, али то отежава чињеница да Србија није чланица ЕУ. У наредних годину дана имаћемо заједничку станицу Табановци, где ће седети царине и Србије и Македоније, фитосанитарне инспекције и железничари обе земље, што ће скратити задржавање возова на граници.

Глоса 1:

Између „Србија Карга“, хрватског, црногорског или македонског Карга постоји дневна комуникација, као и међу њима међусобно. Међу нама има све мање отворених питања, што је добро и за наше државе и за укупну сарадњу у региону

Глоса 2:

У овом тренутку „држимо“ 96 одсто превоза и сваки проценат љубоморно и одговорно чувамо. Сада и наши конкуренти схватају да „Србија Карго“ воде одговорни људи који послују тржишно, а не по инерцији