[pdf-embedder url=“http://srbcargo.rs/wp-content/uploads/2018/05/cord-za-sajt-eng.pdf“ title=“We’re Restoring Confidence In The Railways“]

 

Prevod teksta:

Dušan Garibović, generalni direktor „Srbija Kargo“ a.d.

Vraćamo poverenje u železnicu

Za samo šest meseci novo rukovodstvo „Srbija Karga“, nacionalnog operatera u prevozu robe železnicom, uspelo je da smanji dugovanja, poveća obim posla i ostvari dobre finansijske rezultate i bez poskupljenja usluga. Za ovu i naredne godine imaju ambiciozne planove.

Za nas nema striktnog radnog vremena, slobodnih vikenda i praznika, jer nastojimo da kraj obnove saobraćajne infrastrukture dočekamo sa novim i modernizovanim lokomotivama, sa remontovanim vagonima i novim, podmlađenim kadrom.

Obnova naše saobraćajne infrastrukture znatno bi povećala količinu robe koja se prevozi železnicom. Šta bi to donelo vama, kao najozbiljnijem operateru u ovom regionu? Da li se već spremate za to?

Od obnove saobraćajne infrastrukture korist bi imali svi, imajući u vidu da četrdesetak godina nije bilo ozbiljnih infrastrukturnih projekata, rekonstrukcije, modernizacije i da je prosečna starost pruga u Srbiji 49 godina. „Srbija Kargo“, kao nacionalni operater, pruža svu moguću podršku kolegama iz „Infrastrukture“ iako nam u ovom trenutku ti infrastrukturni radovi ometaju redovnu, dnevnu organizaciju prevoza robe železnicom. Zahvaljujući njihovom razumevanju i resornom ministarstvu, nema totalnog „zatvora saobraćaja“, već se radi u takozvanim prozorima, pa mi u vreme kada pruga nije zatvorena uspevamo da prevezemo planiranu količinu robe.
„Srbija Kargo“ preduzima važne i ozbiljne korake kako bi spremno dočekao novu infrastrukturu sa potrebnim osovinskim opterećenjem i optimalnim obrtnim momentom vozova. Upravo smo, uz saglasnost Evropske banke za obnovu i razvoj, uspešno okončali pregovore sa „Simensom“ za kupovinu osam novih višesistemskih lokomotiva. Reč je o tenderu iz 2010. godine koji do sada nije realizovan, a mi ga završavamo sa skraćenim rokom isporuke i znatnim finansijskim ustupcima. Te lokomotive su spremne da voze i u Srbiji i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj i svim elektro sistemima koje opslužuju te železničke infrastrukture…. Trudimo se da uštedimo gde god možemo i da ostvarimo prihod gde god možemo, tako da ćemo iz spostvenih sredstava ove godine remontovati 1.100 teretnih vagona. Mi jesmo državno preduzeće, ali nas država ne dotira ni sa jednim jedinim dinarom. Naprotiv, mi u budžet Republike Srbije uplaćujemo 50 odsto godišnje dobiti i nastojimo da taj iznos bude još veći.
Osim toga, vodimo računa i o podmlađivanju najvažnijeg kadra, tako da trenutno na obuci imamo 100, a do kraja godine ćemo primiti još 70 tehničara vuče koji će nakon godinu dana biti proizvedeni u mašinovođe.
Veoma sam ponosan na moj tim koji je za samo šest meseci postigao sjajne rezultate, jer „Srbija Kargo“ vodimo domaćinski.

Da li drumski prevoz robe gubi trku sa železničkim prevozom zbog sve većih zadržavanja i kilometarskih kolona kamiona na carini?

Vozovi na granicama nikada ne mogu da se zadržavaju toliko dugo koliko mogu kamioni, niti kamioni mogu da prevezu tu količinu robe u tom vremenu u kom može voz. Takođe, svi ti šleperi, osim što zagađuju životnu sredinu, uništavaju puteve svojom težinom, usporavaju i ugrožavaju putnički saobraćaj. Drumski prevoz gubi trku sa železničkim prvenstveno iz ovih razloga, a tek na kraju zbog zadržavanja na granicama. Nekada je roba iz Železare Smederevo stopostotno prevožena vozovima, danas samo 20 do 30 odsto, jer je u međuvremenu drumski prevoz doživeo ekspanziju. U toku je obrnuti proces, pa se mnoge robe, kao bismo mi to rekli, sa kamiona vraćaju na vagon.
Železnica mora, a „Srbija Kargo“ upravo to čini, da ima aktivnu ulogu na tržištu, da vodi komercijalnu politiku i da čini sve kako bi cena prevoza bila niža ili ista kao u drumskom prevozu. U tom slučaju bi se svi odlučivali za železnički prevoz jer vozovima u istom vremenskom periodu može da se preveze neuporedivo više robe nego kamionima.
Iako nam okolnosti idu na ruku, mi ne čekamo da nam klijenti sami dođu, već razvijamo komercijalnu službu koja aktivno nudi naše usluge privrednim subjektima uz objašnjenje zašto je to za njih dobro i šta dobijaju i oni i privreda Srbije.

Svi prevoznici, prirodno, nastoje da povećaju količinu prevezene robe, a Vi to radite bez povećanja cena. To je deo vaše osnovne strategije?

Izabrali smo teži i izazovniji put, da ne dižemo cenu prevoza iako su neke železničke uprave iz okruženja posegle za ovom merom pravdajući to inflacijom i rastom troškova. Mi smo odlučili da povećamo obim prevoza i da na taj način nadomestimo novac koji bismo dobili povećanjem cene. Za to smo se odlučili zbog činjenjice da su strani operateri udruženi sa privatnim operaterima konkurentniji od nas. Oni imaju bolju startnu poziciju od „Srbija Karga“ koji se nosi sa teškim nasleđem u vidu broja zaposlenih, kolektivnih ugovora, obaveza prema komintentima iz vremena jedinstvene Železnice Srbije.
Preliminarni rezultati i presek stanja nakon tri meseca pokazuju da poslujemo pozitivno i da je obim prevoza zadovoljavajuć, a u toku su i pregovori za prevoz ozbiljnih količina robe. Sve to pokazuje da je naša odluka bila ispravna.
Manjamo procedure, a nastojimo i da menjamo odnos ljudi prema poslu, tako da, na primer, više ne sme da se desi da od stizanja upita do našeg odgovora prođe pet dana, već najviše tri sata. S tim u vezi, do kraja godine ćemo završiti informacioni sistem SAP, koji će kompletno objediniti informaciono poslovanje „Srbija Karga“, a paralelno s tim radimo na određenim IT rešenjima, nabavljamo nove računare…

Uspešno sarađujete sa železničkim upravama iz bliskog okruženja. Da li je to pravi put za povećanje udela železnice na transportnom tržištu?

Poučenim iskustvima nacionalnih operatera iz okruženja, koji su se u uslovima slobodnog tržišta još pre desetak godina borili sa konkurencijom koja je, prirodno, pokušavala da im preuzme što veći deo poslova, mi smo uspostavili intenzivnu saradnju sa kolegama iz bivših SRFJ republika, Bugarske i Mađarske. Shvatili smo da zarad naših interesa, i pojedinačnih i zajedničkih, moramo da uspostavimo sinergiju, da dogovaramo aktivne, čak i dnevne poteze kako bismo sebi olakšali, a konkurenciji otežali poslovanje i kako bismo značajne količine robe prebacili sa kamiona na vagon.
I ne samo to… „Srbija Kargo“ sa našim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i sa kolegama iz Hrvatske, Bugarske, Makedonije i Mađarske čini sve da smanjimo zadržavanje vozova i robe na granicama. Nastojimo da izbegnemo dvostruke procedure, jednu s jedne, a drugu s druge strane granice, da uvedemo zajedničke stanice, ali to otežava činjenica da Srbija nije članica EU. U narednih godinu dana imaćemo zajedničku stanicu Tabanovci, gde će sedeti carine i Srbije i Makedonije, fitosanitarne inspekcije i železničari obe zemlje, što će skratiti zadržavanje vozova na granici.

Glosa 1:

Između „Srbija Karga“, hrvatskog, crnogorskog ili makedonskog Karga postoji dnevna komunikacija, kao i među njima međusobno. Među nama ima sve manje otvorenih pitanja, što je dobro i za naše države i za ukupnu saradnju u regionu

Glosa 2:

U ovom trenutku „držimo“ 96 odsto prevoza i svaki procenat ljubomorno i odgovorno čuvamo. Sada i naši konkurenti shvataju da „Srbija Kargo“ vode odgovorni ljudi koji posluju tržišno, a ne po inerciji